Обавезна ревизија

Обавезна ревизија је по природи независнапроверу исправности рачуноводствених података и финансијске документације предузећа како би се изразило мишљење о њиховој поузданости. Такав преглед треба провести једном годишње. Често, уместо појма "обавезна ревизија", користе се појмови "основна" или "општа ревизија".

Од почетка 2011. године дошло је до измјена Закона о ревизији. Израђене измене прецизније дефинишу критеријуме обавезне ревизије.

Према закону, обавезна ревизија се вршиорганизације које послују у облику ЈСЦ; које су јединствена држава или општинска предузећа; кредит, осигурање, образовне институције; акције, берзе; банке; друштва за узајамно осигурање; друге организације на које се примењује савезни закон.

Такође је обавезно провјерити предузећа,чији приходи за годину која претходи извештајној години премашује износ од 400 милиона рубаља (искључујући пољопривредне задруге и њихове синдикате, као и оне организације чија билансна актива на крају године износи 60 милиона рубаља или више).

Обавезна ревизија се врши стриктно у складу са планом и у складу са програмом верификације, којим се одређује временски оквир и природа њеног понашања.

На основу резултата ревизије, ревизијазакључак у којем су писана упутства приложена за све идентификоване недостатке и савјете како их исправити. За достављање извјештаја државним инспекцијским службама довољно је дати мишљење. Само у овом случају извештавање ће се сматрати поузданим. Без релевантног закључка, порески инспекторат има право да не прихвати извјештаје, јер је саставни дио рачуноводствених извјештаја (према члану 13 став 2 Закона о рачуноводству 21.11.1996. Године).

Обавезна ревизија се спроводи у целиниобим финансијских извештаја предузећа за годину. Дакле, такав провјери треба времена. У том смислу, обавезна ревизија често укључује рад у неколико фаза током целе године. Сврха такве дистрибуције обима рада је да добије тачније информације о извјештавању. Поред тога, овакав начин рада не помаже запосленима у предузећу од њихових главних активности. Прелазна ревизија значајно помаже уштеди времена.

Пословни субјекти који послују под поједностављеним системом опорезивања такође могу спадати у главну ревизију. Све зависи од висине средстава у билансу стања.

Само особе које имају важећи сертификат о квалификацији и чланови ревизорских организација имају право да обављају обавезну ревизију.

Током ревизије, потребно је узети у обзирследеће. Предузеће на коме се врши ревизија има право да захтева од ревизора да потврди све своје закључке и запажања. Истовремено, ревидирана организација је обавезна да пружа ревизору сву могућу помоћ у свом раду, благовремено пружајући све потребне документе и информације о активностима.

Амандмани на Закон су извадени из границаревизија је скоро у потпуности мала компанија у Русији. Око 30% претходно ревидираних организација за нове показатеље вриједности више није предмет ревизије. Од контроле ревизора дошла су општинска економија, предузећа која формирају градове са приходима испод 400 милиона рубаља годишње.

Са друге стране, заједно са повећањемпоказатеље трошкова за које се врши ревизија, списак активности у којима је обавезан је проширен. Тренутно ревизија подлеже клириншким организацијама; организације које презентују консолидоване финансијске извјештаје; размене валута; организације које учествују на тржишту хартија од вриједности; друштвима за управљање, јединичном инверзијом, акционарским фондовима, невладиним пензионим фондовима.